Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић изјавио је данас да предложени закон о робним резервама омогућава суштинску реформу система робних резерви у Србији.
Он је образлажући Предлог закона о робним резервама у Скупшини Србије казао да су разлози за доношење новог закона онемогућавање злоупотреба и усклађивање са стандардима Светске трговинске организације и ЕУ.
„Доношење закона ће у великој мери означити битну реформу читавог система и омогућити да се робним резервама управља далеко ефикасније, а самим тим и државном имовином“, казао је министар Љајић.
Он је навео да се предложеним законом први пут уводе и обавезне резерве нафте и нафтних деривате, а да ће Дирекција за робне резерве управљати и са тим делом резерви.
Према његовим речима, новина у закону је што се интервенције из робних резерви, поред ситуација ванредног стања и поремећаја на тржишту, омогућавају и за време елементаних непогода, као и техничких и технолошких ситуација које могу да омету снабдевање становништв основним намирницама.
Министар Љајић је додао да је прецизно наведена врста и структура робе која је предмет резерви, а новина је да је уврштена и опрема за пошту, телекомуникације и железницу.
„Уводи се и нови начин управљања робним резевама и прецизно се дефинишу све фазе управљања, од набавке преко складиштења, давања на зајам и обнављања резерви“, казао је министар Љајић.
Он је подсетио да је злоупотребама робних резерви направљена милионска пљачка и да је враћен само мали део несталих количина пшенице и кукуруза.
„Нестало је око 80.000 тона пшенице и кукуруза, а складиштари су вратили око 13.000 тона пшенице и око 2.500 тона кукуруза“.
Са складиштарима који су у року од месец дана вратили робу, како је казао, обновљен је уговор.
“Била је јавна тајна да роба која је дата складиштарима постоји само на папирима, а онда на терену смо имали прилике да видимо све и свашта. Дирекција за робне резерве дала је сву документацију полицији”, рекао је министар Љајић и додао да је због уочених злоупотреба држава планира да обезбеди што већи простор у свом власништву за складиштење робних резерви.
Он је нагласио да је држава за закуп складишта годишње плаћала складиштарима накнаде од 460 милиона динара.
„То је невероватно. Могли само да направимо складишни простор, уштедима значајна средства и осигурамо се од злоуоптреба. Надамо се да смо сада прекинули ланац злоупотреба“, закључио је министар Расим Љајић у парламенту где посланици расправљају о Предлогу закона о робним резервама.
