Неопходан је заједнички и координисан рад надлежних државих органа и институција, произвођача и агробизниса како бисмо знатније повећали извоз пољопривредних производа на тржишта ЕУ, Русије и других земаља, оцењено је на скупу „Агробизнис Србија“ у Новом Саду.

Обраћајући се учесницима шесте Националне конференција „Агробизнис Србија“, у организацији Удружења Агропрес и Новосадског сајма, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Стеван Никчевић истакао је да држава предузима конкртне активности и доноси одговарајуће мере за повећање извоза наших аграрних производа.

Ради се између осталог на уклањању одређених баријера нашем извозу у земље чланице ЦЕФТА споразума, као што је административна мера којом су повећане акцизе у БиХ на увоз пива, што је знатно погодило произвођаче у Србији, који на то тржиште пласирају више од 62 одсто укупног извоза, рекао је Никчевић.

Подсетивши да су ЕУ, државе ЦЕФТА и чланице царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана најзначајнија тржишта на која пласирамо аграрне производе, он је напоменуо да је ЕУ ипак наш кључни спољно-трговински партнер.

Србија је ослобођена дажбина у извозу пољопривредних производа у ЕУ, али имамо одређене квоте за извоз шећера, дувана, меса и месних прерађевина као и вина, а успевамо да испунимо количине само када је реч о шећеру.

За наш аграр је лоше то што дуги низ година не успевамо да искористимо више од 15 одсто квоте за извоз јунећег меса и прерађевина у ЕУ и „то је један од значајних простора“ на којима би требало заједнички да раде представници државе „у смислу подстицаја“, прозвођачи и трговци, рекао је Никчевић.

Он је нагласио и важност учлањења Србије у Светску трговинску организацију, напомињући да је у том процесу неопходно постићи консензус у нашој земљи када је реч о доношењу Закона о генетски модификованим организмима.