Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је данас да је Влада Србије испунила још једну међународну обавезу за приступање СТО, која се односи на формирање Националног координационог тела за олакшавање трговине.
Он је на конференцији „Јавно-приватни дијалог за олакшање трговине“ у организацији Америчке привредне коморе додао да у овом процесу преостаје препрека у вези са ГМО храном, коју је, истиче, могуће превазићи.
Србији је место у Светској трговинској организацији (СТО), каже министар, али није желео да прецизира временски период када ће се то догодити, јер у нашем закону још увек постоји забрана промета генетски модификоване хране.
Љајић је рекао и да би се препрека у вези са прометом ГМО могла превазићи кроз промену закона, али и уз увођење ригорозних правила.
“Не ради се о превари, многе државе су прибегле томе. Мислим да ми то можемо да урадимо”, рекао је Љајић, који је навео да грађани не би имали разлога да се плаше ако се закон о промету ГМО промени, јер постоје механизми у закону да се заштитимо.
Љајић подсећа да постоји огроман отпор у јавности у вези са ГМО, као и да постоји захтев за промену закона као услов за приступање СТО.
Наводи и да је велика штета за Србију што није члан СТО, будући да је само 13 држава ван било каквих преговора и чланства.
Говорећи о формирању Националног координационог тела за олакшавање трговине, Љајић каже да је до сада око 60 земаља на свету формирало то тело са циљем да се на једном месту решавају проблеми у вези са увозом и извозом робе.
То тело, према његовим речима, чини 12 различиитх институција, од министарстава, преко инспекција до царинских служби.
Он верује да ће координационо тело смањити логистичке трошкове у спољнотрговинском промету, наводећи да они сада у региону износе 16 одсто БДП-а, а у Евроспкој унији двоструко мање.
„Сасвим сигурно ће допринети и стварању заједничког економског простора у земљама Западног Балкана”, рекао је министар.
Он је изнео податке да се за један дан застоја на граничним прелазима извозна вредност робе смањује за један одсто, док код хране и пољопривредних производа смањење износи седам одсто.
Наводећи да су проблеми идентификовани, Љајић је навео да ће неке од њих Србија решавати сама, друге са земљама у региону, док ће се проблем у везу са ванцариснким баријерама решавати у оквиру ЦЕФТЕ, ЕУ или билатерално.
