Најављена поскупљења цене хлеба у неким пекарама немају никакве везе са укидањем Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „типа 500“ и до тога је дошло искључиво због поскупљења цене пшенице, а самим тим и брашна, изјавио је данас министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.
Медији су пренели да ће се хлеб у Нишу у појединим приватним пекарама продавати скупље за пет динара.
„Повећање цене хлеба у појединим пекарама у Нишу нема апсолутно никаве везе, нити се може повезати са укидањем Уредбе која је одређивала максималну цену векне од 46 динара, а поскупљења у овом граду су испод тог нивоа“, рекао је Љајић за Тањуг.
Министар је објаснио да је до тог поскупљења дошло искључиво због цена пшенице са 21 на 23 динара, што је са собом повукло и поскупљење цене брашна са 26 на 28, односно са 28 на 30 динара у зависности од квалитета.
Љајић објашњава и да Србија тренутно има најскупљу пшеницу од свих земаља у окружењу, јер су је наши продавци и произвођачи ускладишитили очекујући бољу цену и понуду.
„Цена од 23 динара за килограм је највећа цена у последње четири године, али то нема никакве везе са Уредбом. И да је постојала уредба, и да смо је укинули, ова дешавања би имали свакако“, навео је министар.
У последњих шест месеци извозили смо у просеку око 115. 000 тона пшенице месечно, а у јануару свега 35.000 тона.
„То значи да је она ускладиштена и да произвођачи и трговци очекују бољу цену. Они на то имају право, али економска логика не говори да ће се то догодити“, навео је Љајић.
Министар трговине очекује ускоро стабилизацију прилика, као и да неће бити већих ценовних поремећаја.
Како каже, „цела прича је направљена због једне или две пекаре у Нишу које су подигле цену хлеба, која иначе није била регулисана Уредбом“.
Љајић наводи и да су ово уобичајена кретања на тржишту, која се дешавају у повременим интервалима и да нема никаквог разлога за даље повећање цена пшенице.
„Под овом ценом наши извозници не могу пшеницу извозити било где и очекујем да ће се појавити пшеница и на нашем тржишту по ценама које су у складу са ценама у земљама у окружењу“, навео је Љајић.
Влада Србије није продужила Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „типа 500“ која је одређивала максималну цену векне од 46 динара, а прошлог четвртка престала је да важи одлука донета 2010. године.