Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, изјавио је на 9. Туристичком форуму на Палићу, да су за будућност српског туризма кључни креативност, континуитет, квалитет и комуникације.
Министар је истакао да је време да се реално сагледају и наши потенцијали и наше могућности јер је дошло време да се о туризму говори као што се говори о фудбалу.
,,Сваки становник Србије је селектор и зна како би требало да изгледа фудбалска репрезентација и сада имамо исту ситуацију и са туризмом. Нема човека који о томе не дискутује и не даје мишљење, што није лоше, али тешко да ће то дати неко лековито решење, неки рецепт како да ове потенцијале учинимо реалним и остваривим”, објаснио је он.
Љајић је, обраћајући се представницима бројних локалних туристичких организација, казао да сви показатељи говоре да светски туристички промет расте брже од светског бруто друштвеног прихода. Тако је у 2017. години туризам бележио раст од 4,6 одсто, а светска економија 3 одсто.
Туризам се брже развија од производње која је порасла за 4,2 одсто, пољопривреде за 2,6 одсто па чак и финансијски услуга које су расле за 2,5 одсто.
Међутим, наводи министар, сви подаци говоре да следи један период стагнације туризма на глобалном нивоу.
,,Поставља се питање где је Србија ту и шта можемо да очекујемо? Мислимо, пошто је туризам у процвату да ћемо постати туристичка велесила, али то нећемо постати. Очекујемо да туризам извади земљу из кризе и буде водећа економска снага, али ни то се неће десити као што се није десило нигде у свету”, поручио је министар.
Љајић је рекао да је директно учешће туризма у Србији у укупном бруто друштвеном приходу 2,3 одсто и како се стиче утисак да је то мало.
Навео је да је слична ситуација и у другим земљама попут Мађарске – 2,4 одсто, Чешке – 2,6 одсто, Словеније – 3,3 одсто, Француске – 3,6 одсто, Немачке – 3,9 одсто, Шпаније – 5,4 одсто, Италије – 5,5 одсто, док је нешто виши проценат у Грчкој – 8 одсто и Хрватској – 11 одсто.
,,Али као што видите нигде то није водећа привредна грана. Као што је овде заблуда да је Србија пољопривредна земља и да ће пољопривреда препородити земљу и допринети значајном економском расту. Ми морамо да се ослободимо заблуда којима робујемо и реално сагледамо шта можемо и желимо да постигнемо у сектору туризма”, истакао је потпредседник.
Министар је поручио да се у Србији туризам десио, а да тек последње две године покушавамо да то каналишемо како би био производ једне организоване системске акције државе и партнерског односа свих, од локалног нивоа, државе, различитих институција и туристичке привреде.
,,Заблуда је да свака општина треба да представља фантастичну туристичку дестинацију која ће ту општину препородити јер неће. Не могу свих 165 општина у Србији да буду топ туристичке дестинације, то данас нема нико“, рекао је он и додао да уместо конзервативног приступа туристи којег водимо од тачке А до тачке Б, којем смо склони, туризам треба да посматрамо као индустрију догађаја и искуства.
,,Пре него што почнемо да причамо о промоцији треба да утврдимо шта је производ који нудимо. То је посао број један и за локалне туристичке организације и за локалне самоуправе, а посао државе је да створи формално-правни оквир, донесе добре законе и да финансијски подржи пројекте који су у функцији туризма”, објаснио је министар.
Прва ствар, како је рекао, је да недостатак финансијских средстава, који су главни изговор, надокнадимо креативношћу.
Као другу ствар, министар је истакао удруживање локалних туристичких организација јер нам је дугорочни циљ дестинацијска менаџмет организација која сада звучи као утопија али којој треба да тежимо.
,,Треба да удружимо најбоље што имамо, у финансијском, кадровском, организационом и промотивном смислу. Ми ћемо наредне године кроз конкурс за доделу средства за инфраструктурне пројекте давати предност искључиво туристичким организацијама које су удружене, њих две, три, четири, пет. Нећемо искључити појединачне пројекте али ће удружене имати примат“, најавио је Љајић.
Трећа ствар коју је министар истакао је стална едукација.
Говорећи о циљевима у 2018. години, Љајић је рекао да су амбициозни али достижни и да у Србији очекује 3,5 милиона туриста, од тога 1,7 милиона страних туриста, 9,5 милиона ноћења и девизни прилив између 1,35 и 1,40 милијарди еура.