Zamenik predsedavajućeg Saveta ministara i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović sastao se danas u Sarajevu sa potpredsednikom Vlade Republike Srbije i ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimom Ljajićem, sa kojim je razgovarao o daljim koracima po pitanju diskriminatorskih taksi koje za robu iz dve države i dalje primenjuju privremene institucije u Prištini.
Šarović je rekao da je za poslednjih šest meseci Bosna i Hercegovina isporučila 27 miliona evra robe manje na Kosovo nego u istom periodu prošle godine, što je pad od 97 odsto. Primera radi, u prva četiri meseca ove godine plasirano robe u vrednosti od svega 500 hiljada evra.
Ljajić je tom prilikom istakao da je od 21. novembra, kada su takse uvedene, do 21. maja, Srbija na Kosovo i Metohiju isporučila za 189,5 miliona evra manje robe u odnosu na isti period prošle godine, što predstvalja pad od čak 80 odsto. To praktično, znači ukazao je Ljajić, da je šteta nešto veća od milion evra dnevno.
Dvojica ministara su zaključila i da građani na Kosovu takođe trpe štetu zbog uvedenih taksi, jer su cene na malo povećane za 5,3 odsto, spoljnotrgovinski deficit je povećan za 5,4 odsto, a uvoz robe za 6,4 odsto.
Takođe, na sastanku je konstatovano da su zbog taksi gotovo zaustavljene sve regionalne inicijative, čime je prouzrokovana politička šteta za normalizaciju odnosa u regionu. Tako na primer, Dodatni protokol 5 (olakšavanje trgovie u okviru CEFTA) jedino još kosovska skupština nije ratifikovala, Protokol 6 (trgovina uslugama) iako usaglašen, nije potpisan zbog problema noji su izazvani uvođenjem taksi. A za Protokol 7 (rešavanje sporova) nisu ni započeti pregovori iz istog razloga.
Zbog svega toga, Šarović i Ljajić su se složili da bi dve države trebalo da zajednički nastupaju i sprovode koordinisane aktivnosti, čiji bi cilj bio povećanje pritiska za ukidanje taksi.
Ukoliko takse ne budu ukinute do samita lidera Zapadnog Balkana u Parizu 1. jula, dve zemlje će razmotriti uvođenje različitih modela kontramera, svesne da to nije najbolja, ali svakako jeste iznuđena mera.
S druge strane, od Evropske komisije će se zatražiti veći angažman na hitnoj reformi CEFTA sporazuma. Zbog uvedeneih taksi prema dve države od strane institucija u Prištini, CEFTA de facto ne postoji u onom obliku u kome je formirana pre 13 godina.
Dvojica miistara su se založila za veći stepen ekonomske integracije na Balkanu, koji podrazumeva stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora bez barijera i komplikovanih procedura, koje otežavaju slobodan protok roba, ljudi, usluga i kapitala. Uslov za to je bezuslovno ukidanje taksi od strane Prištine. Ukoliko se to ne dogodi, EU će dodatno narušiti vlastiti kredibilitet, a zemlje ovog prostora propustiti još jednu šansu za privredni oporavak i normalizaciju političkih prilika.
