Заменик председавајућег Савета министара и министар спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине Мирко Шаровић састао се данас у Сарајеву са потпредседником Владе Републике Србије и министром трговине, туризма и телекомуникација Расимом Љајићем, са којим је разговарао о даљим корацима по питању дискриминаторских такси које за робу из две државе и даље примењују привремене институције у Приштини.
Шаровић је рекао да је за последњих шест месеци Босна и Херцеговина испоручила 27 милиона евра робе мање на Косово него у истом периоду прошле године, што је пад од 97 одсто. Примера ради, у прва четири месеца ове године пласирано робе у вредности од свега 500 хиљада евра.
Љајић је том приликом истакао да је од 21. новембра, када су таксе уведене, до 21. маја, Србија на Косово и Метохију испоручила за 189,5 милиона евра мање робе у односу на исти период прошле године, што предстваља пад од чак 80 одсто. То практично, значи указао је Љајић, да је штета нешто већа од милион евра дневно.
Двојица министара су закључила и да грађани на Косову такође трпе штету због уведених такси, јер су цене на мало повећане за 5,3 одсто, спољнотрговински дефицит је повећан за 5,4 одсто, а увоз робе за 6,4 одсто.
Такође, на састанку је констатовано да су због такси готово заустављене све регионалне иницијативе, чиме је проузрокована политичка штета за нормализацију односа у региону. Тако на пример, Додатни протокол 5 (олакшавање трговие у оквиру ЦЕФТА) једино још косовска скупштина није ратификовала, Протокол 6 (трговина услугама) иако усаглашен, није потписан због проблема ноји су изазвани увођењем такси. А за Протокол 7 (решавање спорова) нису ни започети преговори из истог разлога.
Због свега тога, Шаровић и Љајић су се сложили да би две државе требало да заједнички наступају и спроводе координисане активности, чији би циљ био повећање притиска за укидање такси.
Уколико таксе не буду укинуте до самита лидера Западног Балкана у Паризу 1. јула, две земље ће размотрити увођење различитих модела контрамера, свесне да то није најбоља, али свакако јесте изнуђена мера.
С друге стране, од Европске комисије ће се затражити већи ангажман на хитној реформи ЦЕФТА споразума. Због уведенеих такси према две државе од стране институција у Приштини, ЦЕФТА de facto не постоји у оном облику у коме је формирана пре 13 година.
Двојица миистара су се заложила за већи степен економске интеграције на Балкану, који подразумева стварање заједничког економског простора без баријера и компликованих процедура, које отежавају слободан проток роба, људи, услуга и капитала. Услов за то је безусловно укидање такси од стране Приштине. Уколико се то не догоди, ЕУ ће додатно нарушити властити кредибилитет, а земље овог простора пропустити још једну шансу за привредни опоравак и нормализацију политичких прилика.
