Посета турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Србији трасира пут за економску, привредну и трговинску сарадњу између Турске и Србије и подиже је на виши ниво, а то потврђује и долазак 185 турских привредника заинтересованих да улажу у Србију, оценио је за Тањуг потпредседник владе Расим Љајић.
Љајић је додао да ће са турским председником, који ће у Србији боравити 10. и 11.октобра, доћи и представници и власници великих турских компанија из различитих привредних области, од грађевинарства, туризма, пољопривреде до прехрамбене индустрије и металског сектора.
Они ће се, како је навео Љајић, састати са партнерима из Србије и разматрати могућности за инвестирање у српску привреду.
„Биће потписани уговори о доласку појединих компанија у Србију, а о којим компанијама је реч биће објављено приликом сусрета двојице председника“, рекао је он.
Према Љајићевим речима, баш пред Вучићем и Ердоганом ће бити потписан и један од уговора који ће обезбедити инвестиције од око 35 милиона евра.
Он је изразио уверење да ће се након Ердоганове посете и друге турске компаније одлучити да инвестирају у Србију.
Потпредседник владе и министар трговине, туризма и телекомуникације подсетио је да је у текстилном сектору до сада остварена највећа сарадња са турском привредом, као и да ће сусрет српског и турског председника, како је рекао, убрзати оно што је већ започето и отворити перспективе за сарадњу и другим привредним областима.
„До краја године биће отворене две фабрике текстилне индустрије, у Лазаревцу и Лебану, а имамо најаве и за неколико других општина и градови и ти разговори су у завршној фази“, најавио је Лајић.
Он је указао и на велике инвестиционе пројекте турских компанија и у другим привредним областима, као што је аутомобилска индустрија.
„У Владичином Хану се прави нова и проширују капацитети постојеће фабрике. Постоји интересовање турских компанија и за изградњу хотела, улагање у некретнине и грађевински сектор у Србији и о свему томе ће се разговарати приликом ове посете. Надам се да ћемо конкретизовати многе раније започете договоре“, навео је Љајић.
Потпредседник владе нагласио је привреде двеју земаља већ сарађују, као и да су прошле године оствариле робну размену од око 850 милиона евра, док ће ове године, како је рекао, та цифра достићи близу милијарду евра.
Љајић је уверен и да ће новим Споразумом о слободној трговини, који ће бити потписан током боравка турског председника у Србији, робна размена значајно порасти следеће године.
За потпредседника владе Ердоганова посета у билатералним односима Србије и Турске има значај и са политичког аспекта јер, како каже, отвара пут и другим видовима економске сарадње.
„То је сигнал за све привреднике у Турској да је Србија стабилна и пријатељска земља у коју је пожељно инвестирати и да је овде профитабилно улагати“, навео је министар.
Долазак Ердогана у Београд је важан и са становишта политичке и друштвене стабилности јер Србија, како је навео Љајић, још једном демонстрира апсолутну спремност да сарађује са земљама из региона око очувања тог циља.
„У условима опште нестабилности која, на жалост, постоји у многим деловима света, стабилност је сада од пресудне важности. Очувању безбедности и сигурности свака земља мора примарно да приступа, а сусрет српског и турског председника јесте допринос укупној стабилности у свету“, сматра Љајић.
Осврнувши се и на утицај који Ердоганова посета може да има на Србију ако се узму у обзир тренутна ситуација на Блиском истоку и однос Турске са Европском унијом и са Русијом, Љајић је нагласио да се свака земља руководи сопственим интересима у формулисању спољне политике и да Србија мора да проналази нова тржишта како би опоравила своју економију и учинила је конкурентном.
Љајић је рекао да није тајна да је улазак у ЕУ основни спољнополитички приоритет Србије и да је Немачка наш главни спољнополитички партнер и водећа земља с којом остварујемо највећи обим спољнотрговинске сарадње коју нико не може да надомести, али и да Србија мора да отвара и нове путеве за извоз.
Он је додао да је Србија повећала извоз у Турску за 7,5 пута, са 32 на 243 милиона евра у односу на 2009.годину, али су то, према Љајићевој оцени, још увек мале цифре.
„Тачно је да 65 одсто робне размене остварујемо са земљама ЕУ, али морамо да диверзификујемо наше приоритете. Ово је начин да водимо политику која не угрожава оно што јесу приоритети, а с друге стране отвара могућности да пласирамо нашу робу, да повећамо извоз и омогућимо привлачење нових инвестиција“, рекао је потрпедседник владе.
