Политички односи Србије и Азербејџана су одличнии на нивоу стратешког партнерства, а постоји простор за унапређење економске сарадње, сагласили су се данас министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић и министар економије и индустрије Азербејџана Шахин Мустафајев.

После седнице Мешовитог комитета за економску сарадњу две земље, Љајић је на конференицији за новинаре рекао да је данашњи успешан састанак потврдио одличне политичке односе две земље, које немају ниједно спорно политичко питање.

Захвалио је Азербејџану на подршци територијалном интегритету Србије, наводећи да и Србија подржава територијални интегритет Азербејџана.

Љајић је подсетио да је недавно Азербејџан гласао против пријема Косова у Интерпол.

“Ми имамо споразум од пре пет година о стратешком партнерству, а у мају ове године два председника су потписала и акциони план за спровођење тог спораузума. Желимо да наши економски ондоси буду једнако добри као што су политички односи”, поручио је Љајић.

На састанку се, каже, разговарало о неколико области у којима би економска сарадња могла да буде успешна и реализована на корист привреда две земље и њихових пословних заједница.

Љајић је навео да Азербејџан показује спремност и интерес за заједничка улагања у сектор поољопривреде, укључујући сточарство, и заједничку прозводњу житарица, пшенице и кукуруза.

“То ће бити централна тема којом ће се бавити два министарства и две пословне заједнице”, рекао је Љајић.

Каже и да је туризам област у којој је могућа сарадња, те најавио да ће 24. децембра Србија у Азербејџану учествовати на великом скупу о туризму.

Истакао је да је Азербејџан заинтерсован заулагање у наше бање, тако да ће скуп у Азербејџану бити прилика да се представе конкретни пројекти за сектор бањског, велнес и здравственог туризма.

Трговина је, додаје, трећа област за сарадњу, и наводи да Србија није задовољна обимом тргивинске размене са Азербејџаном којаје занемарљива и износи свега око пет милиона долара.

Да би се обим размене повећао, Љајић каже да се разматрају различити модалитети, а да би најбржи начин да се поспеши обим трговинске размене био увођење преференцијала за наше производе и производе из Азербејџана како би се царинскастопа свела на нулу.

Потенцијални сектори сарадње су, каже, информационо-комуникационе технологије, енергетика и инфраструктура.

“Чињеница да је на састанак у Београд дошло седам заменика министра говори о интересу који је Азербејџан дао економској сарадњи са Србијом”, навео је Љајић.

Министар економије и индустрије Азербејџана Шахин Мустафајев да азербејџанску делегацију чини 20 чланова.

“Наша посета је кратка, али плодотворна”, рекао је Мустафајев и навео да су се састали и са председником Александром Вучићем и пословним људима из Србије како би се одредили павци и могућности сарадње.

“Подржавамо једни друге у међународној арени, подржавамо територијални интегритет. Азербејџан подржава и увек ће подржавати територијални интегритет Србије и то се одражава гласањем Азербејџана у многим међународним организацијама”, каже Љајић.

Сагласан је да треба унапредити економске односе и подићи их на ниво на коме су политички односи.

Договор је да се наредни састанак одржи за 18 дана у Бакуу како би се размотрили конкретни пројекти и правци сарадње, као и могућност инвестирања у туризам у Србији.

“За нас су важне области пољопровреда, ИТ, задравство, индустрија. У индустрији бисмо желели да конкретизујемо сарадњу у области фармације. Већ имамо искуство у инфарструктурним пројектима”, рекао је азербејџански министар.