После прихватања бриселског споразума са Приштином, Србија се налази пред великом шансом да коначно заокрене политику према модернизацији и економском развоју. Ту прилику не смемо да пропустимо. То је у разговору за „Новости“ поручио потпредседник Владе србије Расим Љајић, који упозорава да је сада потребна мудрост и одговорност, како се не би ушло у нове политичке кризе, поделе и беспотребна изнуривања у унутрашњим сукобима:
-Није до краја посао завршен. Предстоји тежак део посла око имплементације споразума. Не смемо овако добру ствар упропастити лошим политичким одлукама што нам је у прошлости било својствено.

Како ће се разрешити спор који имају Београд и Косовска Митровица око примене бриселског договора?

-Не бих говорио у категоријама „Београд и Косовска Митровица“јер се тако занемарује позиција око 80.000 Срба јужно од Ибра. Њих је дупло више него Срба на северу КиМ, а знатно су у тежем положају у сваком погледу. Бриселским споразумом Србија је заштитила интересе свих Срба на КиМ.

Али отворили сте политичку провалију између Владе Србије и представника наших сународника са севера Косова?

-Свако заоштравање те врсте односа и продубљивање јаза у ставовима између власти у Београду и лидера са севера, ићи ће на штету целој држави, а највише косовским Србима. На том антагонизму не може да се направи ништа добро. Кроз перманентан дијалог морамо наћи најбоље решење за примену споразума.

Шта ако север КиМ остане чврст и јединствен у одбијању имплементације?

-Волео бих да чујем шта је позитивна последица тог одбијања, инаћења и конфронтирања са властитом владом. Не видим да из тога може да се направи нешто корисно за српску заједницу, а штете могу да буду велике.

Срби са севера одбацују споразум јер сматрају да се Србија одриче Косова…

-То једноставно није истина. У Бриселу је одиграно само једно полувреме у коме су Срби први пут добили међународне гаранције за своја права, сигурност, заштиту, економски развој. Косовска војска неће бити на северу, наш народ ће имати своју полицију и институције. Те инструменте Срби треба да искористе максимално како би дошли и до неких политичких циљева у будућности. Како би ојачали.

Видите ли реферндум о споразуму као излаз из новог политичког ћорсокака?

-Референдум би био користан искључиво под једним условом, који је навео први потпредседник Вучић: да сви прихвате резултате народног изјашњавања и да Срби на северу примене споразум уколико буде такав резултат гласања. Уколико одговор народа на споразум буде негативан Влада више нема легитимитет и ишли бисмо на изборе.

Који су разлози против одржавања референдума?

-Политичка елита је показала храброст и стала је испред народа. Дошли смо до споразума који је у овим околностима највише што се могло постићи. Нико не прича да је тај споразум идеалан. Пре шест година је нуђен Ахтисаријев план и сви су га одбили, па смо у овим преговорима добили много гору понуду коју смо знатно поправили.

И на крају смо се и сами вратили на Ахтисарија?

-Споразумом смо добили више од Ахтисарија. Али, да се не лажемо, не много више. Чињеница је да бољи споразум нисмо могли да добијемо.

Шта ако Срби са КиМ одбију Владин услов за референдум и скупе 100.000 потписа да сами покрену изјашњавање грађана, али са својим питањем?

-Шта ће им потписи и народна иницијатива ако им Влада већ нуди референдум? Али, не може референдумско питање да буде “да ли сте за то да север Косова буде под влашћу Приштине“! Па наравно да то нико не прихвата! Хајде да заједнички формулишемо питање и да се сви обавежемо да ћемо прихватити референдумске резултате.

Срби траже и више времена за одржавање референдума, а не само 15 дана?

-А шта ће им више времена? Па све је потпуно јасно. Грађани имају све информације и могу слободно да одлуче. Србија, нажалост, нема више времена за чекање и изнуривање у политичким ратовима и поделама. Бојим се да они што траже референдум истовремено моле бога да до референдума не дође. А нисам чуо ни да су јавности рекли шта је алтернатива споразуму.

Па хајде, откријте нам, шта би се то десило са Србијом да није постигла овакав договор са Приштином?

-Срби на Косову не би имали загарантовану заштиту. Србија би била означена као страна која је по ко зна који пут одбила споразум, а увек кад бисмо нешто одбијали следила би нека несрећа. Ко би дао гаранције да не би дошло до неке нове косовске олује? Тачију би се отворила врата за насилну интеграцију севера у косовски систем и имао би сигурно подршку Запада за то.

Какве би биле последице по целу Србију пошто се државни врх оптужује да је потписао споразум само због бриселског датума?

-Србија би остала да тапка у месту. Две године бисмо били заборављени у чекаоници ЕУ док они обаве све своје изборе. Више не бисмо били тема или бисмо били тема по лошем. То би се одразило и на наш економски развој. Ипак, датум је био последњи, а не први разлог због кога смо прихватили споразум.
Шта смо то као држава добили потписивањем споразума?
Променили смо матрицу досадашњег понашања и постали смо фактор. Променили смо парадигму и постали смо добра вест у свим светским медијима. Сви сада говоре о новој ери у политици Србије која је спремна и одлучна за храбре кораке у решавању тешких регионалних проблема. Можда неко мисли да је то мало, али смо ми пробали све друго у последњих 20 година и видели смо како смо завршили.

Променила је Србија историјски курс и после 5. октобра па смо опет добили ново распарчавање земље, уцене, претње…

-Србија нажалост није искористила 5. октобар и тај „медени месец“ који смо имали. Чим се променила власт почела је унутрашња борба између странака и ништа нисмо искористили за земљу. Испустили смо шансу.
Ко нам гарантује да ће ова шанса бити искоришћена у корист земље?
-Ово је заиста прилика да се Србија етабилира као регионални чинилац и да земља истакне озбиљну кандидатуру за европску породицу држава и народа. Добијањем датума започињемо неповратни процес реформи и модернизације и немамо више тешких политичких препрека на путу. Почињемо озбиљне промене у земљи и отварамо нову економску перспективу. Време је да економију ставимо на место свих приоритета. Нема борбе за националне интересе са најмањом платом у региону.
Како подићи економију када је и Европа у кризи?
-Хитно би требало да одредимо шта су нам економски приоритети, а шта су нам стварни ресурси у производњи и извозу. Морамо знатно да олакшамо процедуре за стране инвеститоре и улагаче. Свакога ко уложи у Србију морамо да гледамо као мало воде на длану. Буквално, да за њих трчимо од шалтера до шалтера да завршавамо дозволе. Икеа је, примера ради, добила у Хрватској све дозволе за рад за само месец дана.

Долази ли та шведска компанија коначно и код нас?

-Дефинитивно стижу и то ће ускоро и да саопште. Регионални центар Икее ће ускоро бити и у Србији.

Очекује ли нас сад талас инвестиција и смањење незапослености?

-Морам рећи да никада нисмо имали више заинтересованих за инвестирање, независно од споразума који смо постигли са Приштином. Очекујем знатно већи број директних инвестиција него раније. А то је услов за смањење незапослености у Србији.

Када ће грађани живети боље? Социјално расолавање у земљи је драматично?

-Очекујем да позитивна политичка клима стави економију на прво место наших циљева и да се постепено смањује сиромаштво, а повећава стандард грађана.

Датум сигуран у јуну

Сматрате ли да је извесно добијање европског датума у јуну с обзиром на то да Немачка тражи и примену споразума?

-Апсолутно сам сигуран да ће Србија у јуну добити датум за отпочињање преговора за пуноправно чланство у ЕУ. Не постоји више ниједан разлог да се то не деси.

Охладити главе

Хоће ли бриселски споразум мотивисати разне, па и сепаратистичке интзересе у Војводини, на југу Србије, Санџаку?

-Отварање свих тих питања у овом моменту, када смо постигли најважнији споразум са Приштином, било би, најблаже речено, политички и морално некоректно. Ако има некаквих проблема, доћи ће време да се они решавају хладне главе и демократским средствима. Иницијатива војвођанских власти била је погрешна и у тајмингу и у циљу.

Избори нису паметни

Колико је сада важна политичка стабилност у земљи? Очекују ли нас избори или реконструкција Владе?

-Због шансе за модернизацију пред којом се налази земља и инвеститора који долазе, није паметно сада размишљати о изборима. Када се заврши овај политички процес око имплементације споразума, треба видети да ли је могућа и корисна реконструкција Владе.