Многи произвођачи искористили су повећање ПДВ-а са 18 на 20 одсто да драстично повисе цене својих производа. Иако је ПДВ повећан за два процентна поена, поједини производи су потпуно неоправдано поскупели и по 20 или 30 одсто. Поскупела је и храна иако је ПДВ на основне животне намирнице остао осам одсто.

Неоспорно је да је цена многих производних инпута у претходном периоду порасла, али то и даље није оправдање за овако драстичне скокове цена који ће свакако довести до пада тражње.

Пошто се цене слободно формирају на тржишту, маневарски простор државе у овој области је ограничен.  Држава је донела Уредбу о ограничавању маржи на основне животне намирнице – брашно, сунцокретово уље, краткотрајно и дуготрајно млеко и јогурт, свеже говеђе, свињско и кокошије месо и слатководну рибу и Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500 којим је максимална цена хлеба Сава ограничена на 48,5 динара. Тржишна инспекција може да контролише и санкционише само непоштовање ових уредби, формирање свих осталих цена зависи од понуде и потражње на тржишту.

Држава ће користити све механизме које има на располагању да спречи велике поремећаје на тржишту, па ће осим поменутих уредби по потреби интервенисати из робних резерви и евентуално дозволити бесцарински увоз неких основних животних намирница, иако је јасно да те мере имају ограничено дејство.

Трајни лек за овај проблем јесте борба против монопола и развој конкуренције, зато ће приоритет ове Владе бити стварање услова да што већи број великих трговинских ланаца дође на српско тржиште.