Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић и председник САНУ Владимир Костић потписали су данас протокол о сарадњи који предвиђа успостављање Аудиовизуелног архива САНУ у циљу дигитализације архивске грађе и Центра САНУ за заштиту приватности и безбедности у дигиталном простору.

Предвиђене су заједничке активности у области унапређења и развоја информационо-комуникационе инфраструктуре у науци и уметности у Србији, речено је након потписивања документа.

Костић јe најавио да би у првој половини године требало да буде завршена прва фаза формирања Аудиовизуленог архива и Центра за дигитализацију САНУ.

„Идеја је да тај центар заједно са другим центима прерасте у нешто што би био национални основ за дигитализацију научне, културне, уметничке и историјске баштине“, навео је Костић.

Како је рекао, архива и легати од великог значаја се не смеју препустити неусловном чувању, „тако да је дигитализација наших сећања без алтернативе“.

Каже да ће тај архив имати издвојени огранак у Сремским Карловцима и да су у току преговори са СПЦ, која има највећи број документтара, како би се то што што брже и комететније дигитализовало.

„Желимо да сачувамо документа путем тог центра који ће се налазити преко пута САНУ, кроз споразуме које имамо са Универзитетом у Београду, одређенима музејима, архивима Србије и Југославије, СПЦ и другима. Тако да то не буде никаква прћија САНУ, већ национални центар за дигитализацију о којем ћемо сви бринути“, истакао је Костић.

Костић каже да је, када је реч о оснивању Центра за заштиту приватности у дигализационој ери, питање приватности кључно питање нових технологија и база података.

Он је рекао да ће Институт САНУ за метематику радити на томе и окупити људе из разних области, што ће бити веома значајно за државу и друштво.

Љајић је изразио уверење да је то почетак једног процеса у којем би САНУ требало да има кључну улогу.
Подсетио је да живимо у времену четврте индстријске односно технолошке револуције.

„Време у којем живимо не трпи просечност, а нарочито не време које долази, а знање и иновације су кључни за напредак сваког друштва. Ту видим водећу улогу САНУ и академске заједнице у Србији“, рекао је Љајић.

Он је навео да је Аудиовизуелни архив веома важан за очување културног наслеђа које је у лошем стању пошто се не чува у одговарајућим условима, као и да је сада било спорадичних и стихијских покушаја да се то дигитализује и на прави начин сачува.

Зато је важно да имамо централно место, додаје Љајић, на коме ће бити дигитализована грађа САНУ и похрањени подаци различитих архива и институција.

„Ако би успели читаву историјску грађу Србије из свих архива у земљи да сложимо папир до папира направила би се колона тих папира од Београда до Суботице дуга 200 км“, навео је и додао да та грађа у перспективи не може бити сачувана ако се не дигитализује.

Љајић напомиње да не може све да се дигитализује, већ да би велики успех био када би се дигитализовало 15 одсто тог фонда, што ће бити дуготрајан посао, али посао од прворазредног државног значаја.

Када је реч о заштити приватности, Љајић је рекао да је оснивање центра САНУ важно за грађане пошто су наши подаци често изложени јавности и могу бити злоупотребљени.

Додаје да је 80 одсто компанија у свету било изложено некој врсти сајбер напада и да се процењује да штете у глобалној економији због тога износе до 400 милијарди евра.

„Овај центар ће имати кључну улогу, где ћемо развијати све врсте активности“, рекао је и додао да ће то бити хаб развоја у сајбер простору.

Најавио је да ће министарство и САНУ окупити све који могу да допринесу дигатализацији културне баштине и заштите у дигаталном простору.