Највећа конференција кабловских оператера на Балкану под називом „Дигитални свет и ПУКОС” коју већ традиционално организује Пословно удружење кабловских оператера Србије – ПУКОС одржана је у Сава Центру у Београду.
На Конференцији су учествовали помоћник министра за информационо друштво Сава Савић и руководилац Групе за Дигиталну агенду Милан Добријевић као и други представници државних органа, регулаторних тела, значајних телекомуникационих компанија, програмских садржаја као и и кабловски оператори из Србије и иностранства.
Помоћник министра је истакао да је Законом о информационој безбедности и уредбама које су донете на основу овог закона, успостављен системски оквир информационе безбедности, утврђени надлежни органи у овој области и препознати оператори ИКТ система од посебног значаја у Републици Србији.
Савић је посебно истакао да су правна лица која обављају делатност електронских комуникација, у складу са Законом о електронским комуникацијама, одређена као оператори ИКТ система од посебног значаја, јер је установљено да је пружање њихових услуга од велике важности за функционисање друштва, и да је, сходно томе, неопходно да предузму адекватне и техничке организационе мере заштите својих ИКТ система, као и да донесу Акт о безбедности ИКТ система.
Поред тога, Савић је указао да су ови оператори дужни да пријављују инциденте који значајно угрожавају информациону безбедност, с обзиром да правовремено информисање јавности и надлежних органа може да помогне у спречавању ширења инцидента и отклањања његових последица. Савић је нагласио да, као изузетак од општег правила по којем се ови инциденти пријављују Министарству трговине, туризма и телекомуникација, за операторе електронских комуникација важи режим који је постојао и до сада у Закону о електронским комуникацијама и да они инциденте и даље треба да пријављују РАТЕЛ-у.
Савић је обавестио присутне да је Стратегија развоја информационе безбедности у Републици Србији за период од 2017. до 2020. године припремљена и да је ове недеље упућена Влади ради разматрања и усвајања. Навео је да је општи циљ Стратегије развој и унапређење информационе безбедности у Републици Србији и њено одржавање на одговарајућем нивоу, и да је у Стратегији препознато пет приоритетних области развоја: безбедност информационо-комуникационих система, информациона безбедност грађана, борба против високотехнолошког криминала, информациона безбедност Републике Србије и међународна сарадња у области информационе безбедности.
Савић је истакао да Министарство трговине, туризма и телекомуникација води Тело за координацију послова информационе безбедности. Припреме за почетак функционисања Националног ЦЕРТ-а су у току, и очекује се да ће ово тело почети оперативно да ради 2017. године.“, рекао је Сава Савић и додао да ЦЕРТ републичких органа (УЗЗПРО) већ годинама врши заштиту система државних органа, као и да су у појединим институцијама већ успостављени ЦЕРТ-ови (као што је МУП ЦЕРТ, АМРЕС ЦЕРТ).
Милан Добријевић је представио Национални програм развоја широко појасних мрежа. „Широкопојасне приступне мреже (broadband) и информационо-комуникационе технологије данас представљају саставни део основне инфраструктуре. Развој телекомуникационе широкопојасне инфраструктуре је врло битан, јер техничке могућности изграђене инфраструктуре треба да прате развој различитих апликација, а нарочито апликација које омогућавају е-управу, е-образовање и е-здравство.Ове апликације су релативно захтевне по питању протока, односно захтевају широкопојасну везу.“, рекао је Добијевић.
Милан Добријевић је истакао да је циљ Републике Србије што бржа изградња оптичких капацитета дуж важних саобраћајних праваца, тамо где она недостаје, односно у урбаним срединама где није још увек развијена.
„Брза изградња широкопојасних мрежа даје велику шансу за Републику Србију да убрза свој развој и преброди економске потешкоће у којима се налази.“, рекао је Добријевић.
Конференција се ове године фокусирала на теме прописа који доминантно утучу на пословни амбијент кабл оператора у Србији и свету, информациона безбедност, односе са власницима садржаја у реализацији дистрибуције канала као и техничка и организациона решења у реализацији дистрибутивних мрежа.
У изложбеном делу учествовало је више од 20 страних и домаћих фирми.
