Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић изјавио је да ће влада спровести реформу пореске политике како би они који зарађују више, давали више, истичући да неће бити поскупљења хлеба и већег ПДВ-а на храну.
„Најтежи испит за ову владу неће бити ни Косово, ни Европа, већ како да се избори са кризом и обезбеди бољи живот грађанима. На томе ће и ова и свака будућа влада или опстајати или пропадати. За септембар спремамо пакет антикризних мера, у којима ће кључ бити – радикална штедња државе и пребацивање терета кризе на богате“, рекао је Љајић за „Новости“.
Према његовим речима, два су начина да се санира огромни дефицит државне касе – први је да штедимо што је више могуће, а други да пронађемо модел да повећамо приходе, који су значајно мањи од планираних.
„Има доста маневарског простора. Од смањења разних агенција, чији се тачан број уопште не зна, а има их више од 160. Биће ограничене плате у јавном сектору, са горњим лимитом од 165.000 динара. И код путовања државних функционера и коришћења службених аутомобила постоји велики простор за уштеде“, навео је Љајић.
„Осим штедње, морамо да нађемо и додатне изворе прихода. Ниједна земља, па ни Србија, не може да изађе из кризе ако не повећа извоз, а за то је потребно да имате конкурентан производ. Друга могућност је привлачење инвестиција, што није нимало лако у овом тренутку“, рекао је он и истакао да је за привреду најважније да курс динара буде предвидив.
Љајић је казао да се опција продаје „Телекома“, за сада, не разматра, и да је идеја да се „Телеком“ модернизује, професионализује менаџмент, како би компанија издржала конкуренцију.
Према његовим речима, повећање стопе ПДВ-а је крајња мера и сигурно је да неће бити подизања ПДВ-а на храну.
„Да ли ће се ићи на подизање стопе на 20 одсто, Влада ће одлучити након детаљне анализе да ли је то једини начин да се остваре додатни приходи“, казао је Љајић.
Када је реч о поскупљењу хлеба, он је рекао да ће бити настављен дијалог са пекарима и „одлука мора бити резултат чисте економске рачунице, а не било каквих политичких калкулација“.
„У овом тренутку нема разлога за повећање цене хлеба, и тако ће остати сигурно до 30. септембра, док је уредба о ограничавању маржи на снази. После ћемо видети како стоје биланси жита, а чињеница је да род пшенице неће бити на нивоу домаћих потреба. И приноси кукуруза, соје и сунцокрета су мањи од прошлогодишњих, што може да се одрази на цену сточне хране и, последично, на цене меса“, казао је Љајић.
