Потпредседник Владе и министар трговине туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је данас да су ИТ компаније у Србији прошле године извезле софтвере у износу од 250 милиона евра, што је раст од 30 одсто у односу на 2012. годину, а да је потенцијал те индустрије много већи и достиже 450 милиона евра.
Он је рекао да Србија мора да повећа улагања у науку која су тренутно 0,3 одсто бруто друштвеног производа (БДП) и да то треба да буде стуб развоја земље.
Потпредседник Љајић је у компанији АСЕКО на представљању програма АСЕПА, који је проглашен за најиновативнији софтвер на сајму информационо-комуникационих технологија у Лас Вегасу, казао да је у земљама ЕУ просечно улагање у науку око два одсто БДП-а.
„Уз енергетику, пољопривреду, инфраструктуру, наменску и аутомобилску индустрију и ИТ сектор који запошљава младе и стручне људе треба да постане сектор на коме се заснива економски развој Србије“, казао је Љајић.
Он је додао да сектор информационих технологија у Србији не може да се развија без помоћи државе, али је нагласио да је смањење парафискалних намета најважније што компаније из те области очекују од државе.
Према његовим речима, Србија улаже 60 евра по глави становника у сектор ИТ, док Хрватска улаже 200 евра, а просек у ЕУ је око 800 евра.
На данашњем представљању софтвера АСЕПА који су развили српски инжењери компаније Асеко СЕЕ речено је да овај софтвер једно од најсвеобухватнијих системских решења за управљање документима у јавном сектору.
Наглашено је да овај софтвер побољшава ефикасност рада и значајно снижава трошкове јавног сектора и на тај начин доприноси увођењу концепта е-државе у Србији.
Директор Регулаторне агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ) Милан Јанковић казао је да та агенција већ успешно примењује овај софтвер и да им је захваљујући тим решењима комуникација с институцијом јавног сектора олакшана и да је радни процес у потпуности аутоматизован.
„Анализом рада агенције дошло се до закључка да преко 80 одсто послова можемо сврстати у такозвану процесну обраду предмета, а овај софтвер је могуће применити у свим органима локалне и државне управе“, казао је он.
